Snimanje akustičnog kompleta bubnjeva

Ako posedujete komplet akustičnih bubnjeva ili ste ih predhodno snimili, verovatno vam je jasno koliko komplikovan taj proces ponekad zna da bude. Varijacije u tonu, frekvenciji i jačini zvuka mogu biti pravi izazov ( ili noćna mora, zavisi kako gledate na to )

Blisko ozvučavanje

Ozvučavanje svakog bubnja posebno, poznato kao blisko ozvučavanje, uz postavljanje nekoliko dodatnih gornjih mikrofona za činele, pruža vam najveću kontrolu nad svakim komadom za vreme stvaranja miksa, posebno nad amplitudom i stereo – postavljanjem svakog instrumenta.

Takođe, ovim metodom imate i dosta fleksibilnosti. Možete da koristite različite tipove mikrofona, npr. da biste naglasili ili ublažili jedinstveni ton i boju zvuka svakog instrumenta. Možete ozvučiti obe strane bubnja, menjati relativne položaje mikrofona na beskrajno mnogo načina i menjati ulaznu snagu mikrofona za gomilu razniličitih efekata i zvukova.

Mikrofoni koji su pogodni za blisko ozvučavanje jesu uveke pouzdani ” Shure ” SM57, AKG DA20, ” Senheiser ” 421 ( za kik i/ili indijaner ). Postoji još mnogo drugih, skupljih mikrofona, kao i specijalnih mikrofona koji su pravljeni za određene udaračke instrumente, kao što je mikrofon za činele itd.

Sva ova sloboda ima svoje mane: skupa je, zahteva mnogo vremena i može lako povući čoveka da napravi čitavu karijeru traženjem savršenog zvuka kompleta bubnjeva. Pored toga, neki ljudi iz tonskog sveta ne odobravaju ovaj metod, jer se njime postiže vrlo malo uzajamno dejstvo zvučnog polja koje kreira međusobni uticaj različitih bubnjeva. Ipak, blisko ozvučavanje ostaje verovatno najpopularniji način za snimanje akustičnih bubnjeva zato ostajemo na par korisnih saveta kod istog:

• Razbijački kik

Dobar mikrofon za kik bubanj, kao što je ” Senheiser ” 421, trebalo bi da bude postavljen otprilike u polovini kik bubnja i usmeren prema udaraljki. Ako mikrofon privučete sa bilo koje strane bubnja i postavite ga pod pravim uglom prema udaraljki, imaćete više šanse da izbegnete propuštanje sa mikrofona sner bubnja; možete da isprobavate moć preuzimanja mikrofona tako što ćete ga postavljati pod različitim uglovima, ali gledajte da mikrofon bude poravnat sa udaraljkom što je moguće više.

• Lovljenje snera

” Shure ” SM57 isprobano je dobar mikrofon za hvatanje zvuka snera; postavite ga pod uglom od oko 45 stepeni, a visinu menjajte u zavisnosti od toga koliko želite da se oseća prostor u zvuku. Ipak, budite obazrivi: što dalje postavite mikrofon, to su veće šanse da se jave fazni prekidi.

• Tam – tam
  

Ozvučavanje tama je slično ozvučavanju snera, osim što bi mikrofon trebalo da postavite malo dalje od glave bubnja, obično najmanje 5 cm. iza oboda bubnja. Razdaljina između mikrofona i glave može biti malo veća – možete ga postaviti na 15 cm. ili više, ali opet pazite na stravične fazne promene.

• Cimbala

Kad su cimbala u pitanju, počnite tako što čete postaviti gornje mikrofone između 45 i 60 cm. od centra cimbala i usmeriti ih pod uglom od 45 – 60 stepeni. Vaš glavni cilj je da do određene mere postignete razdvojenost zvučnog polja, a da sman jite bilo kakva propuštanja tama ili snera.

• Činele

U većini slučajeva vam neće biti potreban namenski mikrofon za činele. Trebalo bi da dobijete dovoljno propuštanja sa drugih mikrofona da biste imali dobre činele. Ako imate u višku jedan ulaz i jedan mikrofon, postavite ga na oko 5 do 10 cm. sa strane činele , udaljenog od snera, pod uglom od 45 do 60 stepeni.

Trouglasto ozvučavanje

Postavljanje dvaju gornjih mikrofona, zajedno sa namenskim mikrofonom i kik bubnju, odlično završava posao u većini situacija i prostora. Ova tehnika naziva se ” trouglasto ozvučavanje “, ima dovoljno zvučnog polja , manje je skupa i praktičnija za izvođenje.

Kik bubnju dajte sopstveni kanal u miksu, a sve ostalo uhvatite pomoću para gornjih mikrofona, postavljenih bilo gde na 15 cm udaljenosti od kompleta i međusobno razdvojenih od 15 cm pa do preko jednog metra.

Počnite tako što ćete se uveriti da su gornji mikrofoni postavljeni na jednakoj udaljenosti od bubnjeva i da su bubnjevi pozicionirani tako da ne blokiraju jedni druge u odnosu na gornje mikrofone. Na ovaj način možete uhvatiti vrlo realan, uravnotežen, pun zvuk celog kompleta bubnjeva . Ovaj metod nije baš šetnja po parku – potrebno je dosta isprobavanja da bi se objasnila akustika u studiju i prirodne fluktuacije u reyonansi bubnjeva i cimbala. Ali, to je najbrži način da se dobije autentičan zvuk, a da ne doživite nervni slom… Mikrofoni SM81 su odlični za ovaj pristup , kao i AKG C – 408.

Fazni prekidi

Prilikom primene obe ove metode, bliskog ili trouglastog ozvučavanja, postoji velika verovatnoća da ćete se suočiti sa problematičnim faznim prekidima. Do njih dolazi kada frekvencije sa jednog mikrofona prekinu frekvencije u drugom, i obrnuto. Kada frekvencije nestanu ili zvuče kao da se premeštaju znaćete da imate problem sa faznim prekidom.

Kada pokušavate da ispravite ovaj problem, prva stvar koju morate da uradite je da izolujete izvor(e) faze. Ako je samo deo signala mikrofona van faze ( ovo je obično slučaj ), pomeranjem jednog mikrofona ( dok pažljivo nadgledate ostale ) verovatno ćete rešiti problem. Kod metoda sa gornjim mikrofonima, ponekad je vrlo efikasno jednostavno menjanje visine mikrofona.

Najvažnije je da otkrivanje i rešavanje faznih prekida obavite pre nego što počnete sa isprobavanjem različitih pozicija mikrofona, njihovih nivoa i udaljenosti. Ako od samog početka imate gomilu faznih problema, stvari će samo bivati sve gore. Tokom kontrole radi pronalaženja instrumenata koji su možda ispali zbog faznog prekida, svaki bubanj proverite u mono – režimu a ne stereo. Kontrolom u stereo – režimu teško ćete otkriti pravi izvor faznog prekida.

Nastaviće se…